• Advertisement

Začinsko bilje

Teme uopšteno vezane za poljoprivredu, vesti, obaveštenja, zakoni, uredbe i ostalo.

Moderator: PoljoForum

Začinsko bilje

Nepročitan postod Plantica » 03 Mar 2016, 17:17

ZAČINSKO BILJE
Upotreba začina i začinskog bilja u kuvanju i pripremanju hrane ima vrlo dugu istoriju. Začini su se nekada upotrebljavali kako bi se smanjio miris ne baš sveže hrane ili za popravljanje ukusa, ne baš ukusne hrane. Danas kada začini i začinsko bilje više nisu toliko skupi, kao što su nekad bili i kada ih može priuštiti svako prosečno domaćinstvo, teško je uopšte zamisliti kuvanje bez njih. Jer, začini i začinsko bilje će svojom raznolikošću mirisa, ukusa i boja oplemeniti svako jelo i učiniti ga posebnim. Danas se začini koriste za pojačavanje ukusa i gastronomskog doživljaja i uživanja u hrani.
Začini su dobar izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i bakra, vitamina C i vlakana. Sadrže malu količinu soli i vrlo malo holesterola. U našoj ponudi imamo rezane začine u pakovanjima od 20 i 50 g, a od marta imaćemo i sve vrste u saksijama. Standardne saksije su fi 10, ali možemo uraditi i u veličinama koje Vama odgovaraju, shodno Vašim potrebama (dekoracije na stolovima, dekoracije šanka ili samog prostora.
BOSILJAK - GENOVESE Ova začinska i lekovita biljka jelima daje mirisnu i pikatnu notu, a odlično se slaže sa paradajzom, plavim patlidžanom, karfiolom, krompirom. Čest je sastojak preliva za mesa i testenine. Bosiljak (Ocimum basilicum) je odličan antioksidant koji poboljšava varenje i čuva hranu od kvarenja.
BOSILJAK - LIMUN Bosiljak sa svim osobinama `klasicnog` bosiljka uz neverovatan, jak miris limuna. Za one koji vole kombinaciju mirisa limun/bosiljak, prava biljka. Odlican zacin za paradajz salatu, ribu i sve vrste pecenja. Odličan je kao dodatak koktelima Mojito, Gilmet i Martini.
BOSILJAK - GRČKI ima slican ukus anisu,jak i sladak miris. Koristi se kai i sve ostale vrste bosilka, ali služi i kao dekoracija u vašem dvoristu, terasi ili prozoru. Grčki bosiljak ima veoma male listove(manje od 1cm duzine) i maksimalna visina koju dostize je 20cm, loptastog je oblika. Kod nas se koristi kao sredstvo za rasterivanje komaraca.
BOSILJAK - LJUBIČASTI Ljubičasti bosiljak ima kovrdžave listove s lepim nazubljenim rubovima i može se koristiti umesto svojih zelenih rođaka. Privlačan je i kao ukrasna biljka.Listovi bosiljka imaju slatkasto - aromatičan miris i pomalo su oštrog, prijatnog ukusa. Sadrže 0,3-0,8% eteričnih ulja, tanin, saponin i gorke supstance.
BOSILJAK - TAJLANDSKI Prepoznaje se po ljubičastom stablu i cvetićima iste boje. Listovi su nešto uži nego kod ostalih sorti sa jasnim "linijama". Karakterističan mu je slatkast ukus koji daje jelima prilikom spremanja na visokoj temperaturi. Vrlo popularan na Tajlandu i u Vijetnamu.
RUZMARIN Ruzmarin je mediteransko zimzeleno igličasto začinsko bilje intenzivnog mirisa. Dobro se kombinuje s bosiljkom. Ruzmarin dobro podnosi kuvanje. Jedan je od osnovnih začina Mediteranske kuhinje, ali se upoteba proširila mnogo dalje. Koristi se kao začin za ribu, svinjetinu, ovčetinu, meso divljači, sosove, čorbe i marinade. Treba ga pažljivo dozirati jer ima izuzetno intenzivan miris. Preporučuje se za ribe pečene u rerni ili ispod sača. Stavlja se na kuvan i pečen krompir.
ŽALFIJA Žalfiju kao začin treba pažljivo dozirati i s njom ne konkurisati drugim začinima. Ide sa supama, povrćem, sirom, testeninom, ribom, mesom. Probajte je dodati telećoj džigerici ili ražnjićima između komadića mesa. Dobićete autentičan ukus. Prvenstveno se dodaju masnoj hrani, jelima od ovčetine, jagnjetine, svinjskog i guščjeg mesa, mesnim prerađevinama.
MAJČINA DUŠICA Majčina dušica se koristi kao začin za mleveno meso, za mahune i paradajz, jela od povrća. Kao dodatak raznim sosovima i jelima koja se dinstaju, daje miris supama i jelima od ribe. Ide uz jaka jela poput jagnjetine, divljači, zečetine, ali i uz pikantni krompir i povrće. Idealan je dodatak gulašima, a dobro se slaže s paradajzom.
ORIGANO - GRČKI Prvenstveno poboljšava ukus specijalitetima italijanske kuhinje – posebno picama, a dobro ide i uz jela od mesa, salate, čorbe od paradajza, pasulja i graška. Odlično se slaže sa majčinom dušicom, bosiljkom i ruzmarinom, pečurkama, paradajzom i patlidžanom. Aroma se pri kuvanju brzo gubi, pa je najbolje da se doda pri kraju kuvanja.
MAJORAN Majoran jelima daje intenzivan i aromatičan ukus. Koristi se za jela od paradajza, gulaše, supe, čorbe, salate i kuvano belo meso. Zbog intenzivne arome upotrebljava se u malim količinama u kombinaciji sa drugim začinima. Dobro se slaže sa majčinom dušicom i poboljšava varenje svih masnih i jačih jela. Izvanredno se slaže sa šargarepom, kupusom i krastavcem. U Nemačkoj je nezaobilazan u proizvodnji kobasica.
NANA - PITOMA Nana, kao začinska biljka, je najčešći dodatak kuvanom pasulju. Koristi se u voćnim salatama od jabuka i grožđa. Kao začin mogu se koristiti i sveži listovi. Listovi se koriste za pripremanje čaja i koktela ili kao začin za jela od mesa i ribe. Neizostavna je u pripremi jagnjetine, a povrću daje posebnu aromu. Omiljena je posebno leti jer hladi i osvežava. Najvažnija upotreba mente je za slatka jela, voćne salate, čaj, sirup i kakao, a posebno za čokoladu i bombone.
NANA - MARGARITA je vrsta NANE sa prelepim mirisom i jakom aromom, list joj je jako zelen, a pri krajevima ide u ljubičasto. Odličan je za dekoraciju jela, posebno za poslastice i koktele. U pripremi poslastica sigurno nećete pogrešiti ako Margaritu dodate voću poput pomorandže, limuna, ananasa i dinje, dok kombinaciji sa čokoladom malo ko može odoleti. Kokteli Margarita. Mai Tai, Royal Mint su nezamislivi bez Nane Margarite.
NANA - MOJITO Mojito Kubana, nadaleko čuvena vrsta , jer je nezamenljiv dodak čuvenog MOJITO koktela. Jaka aroma, sa izraženom oštrinom preperminta. Listovi su svetlo zelene boje. Preporuka da zbog arome obavezno isprobate i u koktelima “Golden Mondey” i “Grasshoper”.
NANA - CHOCOLATE Ukusan nagoveštaj čokolade i nane ili pepermint kolačić. Prelepog izgleda i jakog ukusa. Koristi se za dekoraciju kolača posebno od čokolade i višnje, takođe i u kotelu “Kariba Cruise”.
NANA - ORANGE Jos jedna prelepa vrsta Nane, sa perfektnim mirisom (miris koji oplemenjuje). Korsti se za voćne salate, koktele (La Palma, Florida), dekorisanje poslastica, alkoholnih pica. Ovo leto će biti bogatije za ovih nekoliko novih vrsta Nana.
PERŠUN FRANCUSKI Peršun ima nisku kalorijsku vrednost, a izuzetno je bogat mineralima i vitaminima. To ga svrstava u red visokokvakitetnih namirnica i lekovitih biljaka. Peršun se koristi u supama, čorbama, varivima i salatama. Listove stavljati na kraju kuvanja. Pored izuzetnog ukusa daje jelima I lepu boju koja oplemenjuje svako jelo. Može poslužiti I kao dekoracija na tanjiru.
PERŠUN List je bogat vitaminom C, provitaminom A, vitaminima grupe B, i retkim vitaminom B12 (koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i izuzetno važan vegetarijancima) i mineralima (u 100 grama peršunovog lista ima oko 1630 miligrama minerala, a pola od toga je kalijum, a ostalo gvožđe, kalcijum, mangan, magnezijum i bakar). Iako se neki od visokovrednih sastojaka neće izgubiti prilikom termičke obrade, nutricionisti savetuju da bar dve trećine peršuna koji nameravamo da unesemo putem ishrane budu u svežem stanju.
KORIJANDER Od korijandera se kao začin koriste i list i plod. Predstavlja sjajan začin za ribu. Korijander je takođe najzastupljeniji sastojak karija. Koristi se za supe, jela od povrća i dinstano meso. Lišče starijih biljaka se koristi za salatu, ili uz jela od sira. Osim što se koristi za pripremu slanih jela kao meso, kobasice, sosevi i povrće, korijander se koristi za kompote, za božične kolače, marinade u kojima se kuva sipa ili hobotnica.
SELEN Listovi i stabljike selena su aromatični, ukusa sličnog celeru; njime se može obogatiti ukus čorbi i paprikaša. S obzirom na to da aroma selena dobro podnosi duga krčkanja, za razliku od celera, koristi se za vegeterijanska jela, kuvani pirinač, nadeve za povrće i za aromatizovana pečenja. Sveži listovi se mogu dodati salatama i povrću. U narodnoj medicini se koristi protiv probavnih smetnji, poremećaja organa za varenje i disanje.
MATIČNJAK Listovi matičnjaka koriste se kao začin za supe, obične i voćne salate, sosove, marinade i kolače. Listove matičnjaka ne treba kuvati da ne bi izgubili miris. Dodaju se pri kraju kuvanja, ali se mora voditi računa o količini, jer u većim količinama matičnjak može biti toksičan. Koristi se i za pripremu jela od ribe. U mnogim zemljama matičnjak se koristi kao bezalkoholni napitak sa limunom i sa sokovima od višanja i ribizli. Zbog svog mirisa nota limuna, matičnjak se može koristiti i umesto limuna.
Korisnikov avatar
Plantica
 
Postovi: 8
Teme: 3
Pridružio se: 03 Mar 2016, 12:41
Lokacija: Beograd

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Plantica » 04 Mar 2016, 11:26

Top 5 začinskih biljaka u domu

Čak i u malim stanovima možete gajiti dekorativno i ukusno začinsko bilje i tokom cele godine imati organske biljke koje će odlično začiniti vaše kulinarske majstorije. Ako u svom domu rezervišete simpatični kutak za uzgajanje ovog bilja, uživaćete u njihovom uzgajanju i plodovima svoje kreativnosti.
Iako zvuči neverovatno, gajenje začinskog bilja na dohvat ruke zapravo je vrlo jednostavno. Potrebne su samo male saksije i njihovo postolje, zemlja, humus i malo dobre volje. Svoju kreativnost možete izraziti i pravljenjem i ukraašavanjem saksija i polica za njih. Idealno mesto za saksije su stolovi postavljeni pored prozora ili prozorske ivice na koje su poređane saksije sa biljkama.
Ako planirate da biljke uzgajate iz semena, pratite uputstva koja su zapisana kod proizdvođača. Vodite računa da uvek imate čiste posude, kako se oboljenja ne bi prenosila među biljkama. Uvek im obezbedite dovoljno svetlosti, naročito mladim izdancima, ali ih nikako nemojte dugo izlagati direktnim sunčevim zracima, jer to ovim biljkama generalno ne prija. Posledica loše nege je požutelo lišće i sušenje delova biljaka. Uvek dobro provetrite prostoriju i dovoljno zalivajte biljke, ali vodite računa da zemlja ne bude prenatopljena zemljom i da ne truli.
Predstavljamo vam naših Top 5 začinskih biljaka koje će vas sigurno oduševiti i izgledom i ukusom.
1. Osvežavajuća nana
Osvežavajuća nana ukusni je začin mnogim jelima od povrća i mesa, a koristi se i za pravljenje sokova, koktela, sladoleda, voćnih salata. Mlado lišće je najaromatičnije i bere se neposredno pred upotrebu, a najbolje je pred cvetanje u julu i avgustu. Nana (Mentha piperita) se smatra najstarijim svetskim medikamentom, a koristi se za regulisanje disajnih i probavnih tegoba, održavanje higijene usta, osvežavanje vazduh u prostoriji, a pošto prirodno hladi leči inflamacije i glavobolje. Listovi nane se mogu koristiti sveži, ali i osušeni pri pravljenju čaja.
Način nege nane u kućnim uslovima je jednostavan - sadi se pelcerom, a najbolje vreme za njeno rasađivanje je mart. Pelcer treba pustiti par dana da u vodi razvije koren, a zatim ga posaditi u zemlju bogatu humusom. Nanu ne treba držati izloženu direktnoj svetlosti, a izuzetno joj prija obilno zalivanje. Ne zaboravite da je jednom godišnje presadite, koristeći novu zemlju ili bar da staru osvežite đubrivom.
2. Mirisni ruzmarin
U svim mediteranskim zemljama ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se često koristi kao zanimljiv dodatak jelima, a u kućnim uslovima lako se uzgaja i svojom notom osvežava vazduh u prostoriji. Zbog intenzivnog ukusa koristi se kod pripremanja mesa sa roštilja, ali i ribe i jela sa povrćem, a gurmani obožavaju kombinovanje ruzmarina sa jakim i pikantnim jelima. Ruzmarin ima blagotvorno dejstvo, pa tako čaj smiruje glavobolju, leči infekcije disajnih puteva, a ulje od ruzmarina u kupki poboljšava cirkulaciju i pospešuje lučenje vode iz organizma.
Ruzmarin uspešno raste na svim vrstama zemlje, a ne traži mnogo vode, tako da ga treba zalivati jednom, a leti dva puta nedeljno. Seje se u martu, ali najbrže se proizvodi iz pelcera koji se sade u septembru i oktobru. Voli toplotu i sunce, pa ga treba sačuvati od mrazeva, kao i od prevelike vlažnosti vazduha.
3. Lekovita Majčina dušica
Majčina dušica (Thymus serpyllum) idealno ide uz jaka jela poput jagnjetine, divljači, zečetine, ali i uz pikantni krompir i povrće. Upotrebljava se list i cvet i ima jako antibakterijsko dejstvo, a deluje umirujuće kod infekcija disajnih puteva i želudačnih tegoba. Lekoviti sastojci se nalaze samo u listu i cvetu, a majčina dušica nije zahtevna za održavanje.
Uspeva i na suvoj i siromašnoj zemlji, a prijaju joj sunčana mesta, mada uspeva i na senovitim. Seje se u proleće, cveta tokom juna i avgusta, a treba joj podsecati vrhove tokom cvetanja, kako bi se omogućilo bujanje bočnih izdanaka. Ne treba je preterano zalivati.
4. Ukusni origano
Origano je jedna od najčešće korišćenih i najomiljenijih začinskih biljaka. Obavezan je sastojak pasti, pica i salata, i gotovo svi ga vole. Lako se gaji, ne zahteva posebne uslove i brzo uspeva za korišćenje. Voli suvlja rastresita zemljišta, kao i izuzetno osunčana mesta. Origano (Origanum vulgare) traži periodično zalivanje, a semenu je potrebna posebna nega. Seme treba umotati u vatu ili gazu i povremeno kvasiti tako da ne truli i da ima dovoljno vazduha, a kada naklija treba ga postaviti na površinu zemljišta i politi vodom. Biljka je zrela za korišćenje kada naraste oko deset centimetara ili obrazuje desetak listova, a koriste se samo listovi.
5. Pikantni Bosiljak
Ova začinska i lekovita biljka jelima daje mirisnu i pikatnu notu, a odlično se slaže sa paradajzom, plavim patlidžanom, karfiolom, krompirom. Čest je sastojak preliva za mesa i testenine. Bosiljak (Ocimum basilicum) je odličan antioksidant koji poboljšava varenje i čuva hranu od kvarenja. Kod ove jednogodišnje biljke mogu se koristiti svi nadzemni delovi, iako se najčešće koriste samo sveži listovi.
Ova biljka obožava sunčana i topla mesta, a treba je držati podalje od promaje. Sadi se u aprilu i martu, a moguće je konzumirati je čim da prve cvetove, od maja do avgusta.
Začinsko bilje može se koristiti na nekoliko načina. Sveže ubrano možete koristiti kao začin prilikom kuvanja ili dekorisanja, ali i u kućnoj kozmetici. Takođe se koriste i sušene isitnjene biljke kao začin koji može duže da stoji – potrebno ga je iseckati i dobro osušiti umotanog u gazu na mestu koje nije pod direktnim sunčevim zracima. Pored toga, postoje i zanimljivi načini da začinskom bilju sačuvate svežinu – iseckajte ga i stavite u kalupe za led, prelijte vodom i zamrznite. Kada vam zatrebaju sveži začini, odmrznite ih i dodajte jelima.
Svakako najneobičniji način da tokom zime u kuhinju unesete ukus Mediterana je da iseckane sveže začine ubacite u kalupe za led i prelijte ekstra devičanskim maslinovim uljem. Kada izvadite ove kockice imaćete idealan dodatak jelima. Za ovaj način čuvanja idealan je ruzmarin, žalfija, timijan, origano i peršun koji se mogu kuvati zajedno s jelom, a treba izbegavati nanu i bosiljak, zato što im se ukus promeni.
Upustite se u kreativnu avanturu gajenja biljaka i vaš trud će biti nagrađen ukusnim i zdravim organskim začinima koji će upotpuniti ukus vaših jela tokom cele godine.
Izvor: Kuća Stil
http://www.kucastil.rs/hortikultura/top ... aka-u-domu
Korisnikov avatar
Plantica
 
Postovi: 8
Teme: 3
Pridružio se: 03 Mar 2016, 12:41
Lokacija: Beograd

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Plantica » 04 Mar 2016, 11:33

Začinsko bilje u saksiji

Mnoge vrste začinskog bilja mogu da rastu i u posudama ili većim saksijama. Za određene vrste je ipak poželjno imati baštu. Međutim, biljke koje uspevaju na ograničenom prostoru su: Bosiljak (kome treba velika saksija), krbuljica, sitni luk, mirođija, lavanda, matičnjak, alojzija, majoran, nana, peršun, rukola, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica i vresak.
Sve navedene biljke dobro uspevaju u saksijama i žardinjerama.
Peršun (Petroselinum sativum) sejati u martu i držati ga na sunčanoj strani. Peršun je odličan izvor vitamina A, B i C. Koristi se za supe i kao dodataka raznim jelima. Čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).
Bosiljak (Ocimum basilicum) ima raznih varijeteta. Trebalo bi ih posejati u aprilu ili maju. Ova biljka ne voli "promaju", ali obožava sunce. Bosiljak ima neobične varijetete i ima veom jak miris. Kao poluotporna jednogodišnja biljka, gaji se u umereno hladnim podnebljima. Većina ljudi zna samo za veliko, meko lišće "salatastog" bosiljka, ali pored njega postoji još mnogo varijeteta koje možete izabrati, poput "Tamnog opala" s ljubičastim listovima. Bosiljak se koristi u salatama, kao i u kuvanim jelima. Ako vam se ukaže prilika, probajte da posadite žbunasti bosiljak, koji ima gomilu sitnih listova, cimet bosiljak, anis bosiljak i limun bosiljak.Nezaobilazan je dodatak jelima s paradajzom. Poboljšava varenje hrane (digestiv) i odličan je antioksidant.
Žalfija (Salvia officinalis) seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Žalfija se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte. Žalfija se koristi za pripremanje odličnog čaja protiv gušobolje i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla, upale desni i za inhalacije protiv prehlada.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se seje u martu, a "pelceri" se sade u septembru i oktobru. Ruzmarin uspeva na svim vrstama zemlje, voli sunce i ne voli često zalivanje. Čaj od ruzmarina stimuliše lučenje žuči, smiruje glavobolju i leči infekcije disajnih puteva. Koristi se kod pripremanja mesa od ribe, girosa ...itd.
Vlašac (Allium schoenoprasum) voli rastresitiju zemlju u koju se bar jednom mesečno dodaje đubrivo. Posejte ga krajem marta, ali s obzirom na to da brzo i bujno raste neophodno je da ga svakih dvadesetak dana potkraćujete. Saksiju stavite na osunčano ili polusenovito mesto. Vlašac, inače, ima osobine kao i luk. Salatama, supama i jelima od mesa dodaje se pre kraja kuvanja, jer lako gubi lekovitost kao i gvožđe i vitamine A i C.
Pitoma nana (Mentha piperita) se rasađuje u martu. Za uzgoj "traži" zemljište s mnogo vlage a uspeva na suncu ili u poluseni, što znači da je važno da je često zalivate. Nana se svake godine mora obavezno presaditi u drugu zemlju ili staru zemlju izmešanu i osveženu đubrivom. Sveži listovi se koriste za pripremanje čaja, ali i kao dodatak jelima koja se teško vare kao što su pasulj i kupus. Nana je proveren lek protiv tegoba sa varenjem, neguje usta i zube i osvežava dah.
Majčina dušica (Thymus serpyllum) odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. Osim toga obavezno joj povremeno odsecajte vrhove. Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba. Majčina dušica se koristi i za dezinfekciju bunarske vode. Takođe, čaj od majčine dušice je odličan lek protiv neprijatnog mirisa nogu.
Matičnjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majčina dušica. Sprečava grčeve u organima za varenje, pomaže protiv menstrualnih tegoba, a čaj od matičnjaka dokazano umiruje živce i uspavljuje. Prema narodnom verovanju, platnena kesica s matičnjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.
Origano (Origanum vulgare) se, takođe, uzgaja u istim uslovima kao matičnjak i pitoma nana. To znači da origano, nanu i matičnjak možete gajiti zajedno u jednoj većoj saksiji. Origano je nezaobilazan u jelima mediteranske kuhinje, dobar je izvor vitamina C i antioksidans. Ukoliko dodajete origano u jelo, on bukvalno zamenjuje biber i so.
Na kraju, izbor začinskog bilja je na vama. Planirajte da sejete ili sadite samo one vrste bilja koje ćete zaista koristiti u kuhinji i držite se pravila - sve umereno i bez preterivanja.
Ono što je najvažnije jeste da povremeno promenite kulturu začinskog bilja u saksijama. Nije neophodno da menjate zemlju već samo da zamenite mesta biljkama. To možete uraditi tek pošto biljke uđu u stadijum mirovanja. .
Izvor:
http://www.mojeiskustvo.com/55/zacinsko-bilje-saksiji
Korisnikov avatar
Plantica
 
Postovi: 8
Teme: 3
Pridružio se: 03 Mar 2016, 12:41
Lokacija: Beograd

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Plantica » 04 Mar 2016, 13:13

PLANTICA - Začinsko Bilje

Proizvodnja je započela 2015 godine i usko je specijalizovana, naša ideja je da se sto vise usavršavamo sa odabranim vrstama začina i da ih na najbolji način promovišemo javnosti. Kao što ste i primetili u samom svakodnevnom spremanju jela, postalo je monotono, dosadno, neispirativno, začini menjaju prilaz samoj pripremi jela, daju novu notu jelima, daju poseban pečat. Zato je sasvim normalno, ko imalo drži do kvaliteta hrane, da svoju inovaciju u pripremi potkrepi začinom.
Plantica u svom proizvodnom programu ima rezane začine u pakovanjima od 20 i 50 grama, saksijske začine (fi 8, 10 i 14 cm).
Sve informacije mozete pogledati:

https://www.facebook.com/Plantica-1750155581888186/
https://www.instagram.com/planticazacini/
Korisnikov avatar
Plantica
 
Postovi: 8
Teme: 3
Pridružio se: 03 Mar 2016, 12:41
Lokacija: Beograd

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod zorancile » 04 Mar 2016, 20:00

Bavite se i biljnom proizvodnjom ili samo preradom i prodajom?
Korisnikov avatar
zorancile
 
Postovi: 5653
Teme: 26
Pridružio se: 02 Dec 2011, 17:17
Lokacija: Bašaid, VOJVODINA

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Kurkela » 04 Mar 2016, 20:34

Ako ste zainteresovani za saradnju tj, imate potrebe za sirovinom zacinskog bilja kontaktirajte me da vas uputim na ozbiljnog
Proizvodjaca u mom kraju.
Korisnikov avatar
Kurkela
 
Postovi: 5113
Teme: 49
Pridružio se: 03 Dec 2011, 01:05
Lokacija: Zvezd Sabac

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Plantica » 04 Mar 2016, 21:17

Bavimo se proizvodnjom, preradom i prodajom, ali smo zainteresovani i za saradnju.
Korisnikov avatar
Plantica
 
Postovi: 8
Teme: 3
Pridružio se: 03 Mar 2016, 12:41
Lokacija: Beograd

Re: Začinsko bilje

Nepročitan postod Kurkela » 04 Mar 2016, 23:08

U mom kraju ima jedan kompleks plastenika koji se bavi proizvodnjom zacinskog bilja.
Korisnikov avatar
Kurkela
 
Postovi: 5113
Teme: 49
Pridružio se: 03 Dec 2011, 01:05
Lokacija: Zvezd Sabac


Povratak na Poljoprivredne teme

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju

  • Advertisement