• Advertisement

EM- tehnologija

Iskustva i saveti, vrste i načini proizvodnje

Moderator: Kurkela

Favorites: Hanza, vladamiric, milosasanja, KazanovaF1, putincan
Followers: Hanza, putincan, nebica933

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Em.cesnjak » 20 Jul 2016, 22:24

Znaci ne treba trimerom pokositi nego svu Draču istanjirati i zaliti baikalom poslje tanjiranja.
Ponavljam da je zemljište nekoristeno puno godina izmalcirano pred 2 godine i SAD je na njemu trava i korova metar i pol visine
Em.cesnjak
 
Postovi: 2
Pridružio se: 05 Jul 2016, 00:13
Lokacija: Www

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 07 Okt 2016, 13:39

JESENJI RADOVI U PRIRODNOJ BAŠTI
U prirodnoj bašti u jesen i nema baš nešto mnogo posla. Ali ukoliko vi sve jedno hoćete nešto da uradite- uradite nešto vrlo korisno! Šta je to što je nižno uraditi u jesen u bašti, da bi bila zdrava i radovala vas visokim prinosom plodova u sledećoj godini?
1) Ne prekopavajmo zemlju već napravimo trajne leje

Ogradite bilo čime-leje: daskama, balvanima, šiferom, šta vam je ustvari naj ugodnije. To nije zbog biljaka. To je ustvari nešto da vama bude lakše, da nikada ne gazite taj deo baštge gde će rasti vaše biljke i neće biti potrebno protresati zemljište.
Prohode naspite debelim slojem, piljevine, peska, slame, položite karton, posejte travu, belu detelinu- nije ni važno šta od toga, ali će to da isključi rast korova i olakšati vam rad. U leje dodajte EM-kompost ili neki drugi organski materijal i polijte je Bajkalom EM-1. Kasnije ćete imati samo da unosite organski materijal i laganim protresanjem zemljišta ploskorezom. I to je sve.
A dalje, naši neumorni pomoćnici: mikrobi, gljivice, gliste će sve sami da nam odrade, samo nemojmo im smetati. Oni će protresati zemljište, napraviće je strukturnom, „đubriće“ je najkvalitetnijim „đubrivom“ bez svake hemije. A ono najglavnije, oni će nam „izlečiti“ zemljište od svih parazita i patogena. Ne samo za jedno vreme nego za stalno za večno. A za sve to ne treba da trošimo mnogo para.

2) NE PALIMO NEGO ČUVAJMO ORGANSKI ODPAD!!

Grane od cveća, paradajza, krompira i drugo, stavljamo u tople leje, ili u kompostnu gomilu.
Ukoliko ne sejete svuda siderate, najbolje je ostaviti stabla biljaka na površini, u debelim slojevima, leje, politi je Bajkalom EM-1, i tako napravite toplu leju sa najmanje truda.
Lišće ispod voća ne uklanjamo. Ono će pokrivati zemlju oko drveća kao topli pokrivač a kada se fermentiše biće odlično đubrivo.
3) NE UNOSIMO ĐUBRIVO, VEĆ POSEJMO SIDERATE

Posle ubiranja prinosa zemlja je istrošena. Treba joj vratiti plodnost. Moguće je i da su se u njoj nakupile fitopatogene - štetne bakterije, koje izazivaju razne bolesti. Ova pitanja rešavamo putem jesenje obrade zemlje.
Za ovu namenu treba pokositi korov, i protresti zemlju do dubine 5-7 sm. Zatim je prekriti organikom (bilo kojom). Ako su tu bili siderati, pokositi ih, isitniti i rasuti po površini. Ako ne postoji opasnost od prerastanja i odrvenljavanja, možemo siderat ostaviti preko zime, ne seći ga, nailaskom prvih mrazeva on će se sam osušiti i pokriti i zaštititi zemlju od mrazeva. Koristimo i Bajkal EM-1 u razmeri 1.100, odnosno na 10 l vode pola čaše (100 ml) preparata i time polijemo zemlju: na tri kvadratna metra - 10 litara rastvora.

4) BOLESTI

Ako smo u toku proleća i leta koristili biopreparate ( Bajkal EM-1, ekstrakt trava), na parceli će preovladavati korisna mikroflora. Količina patogenih mikroba će se smanjiti 9 puta, a korisnih uvećati 25000 puta!
Ako leti niste koristili biopreparate, onda lišće sa drveća i žbunja (ili već opalo) trba istretirati farmajodom (1 supena kašika na vedro vode). Farmajod se odlikuje visokim antimikrobnim svojstvom na razne gljivice, viruse, bakterije. Osim toga, kod korišćenja ima i plus efekat - suzbija neke vrste štetočina (krpelje, nematode) Posle tretmana farmajodom obavezno je da posle 3 dana tretiranje preparatima sa živim mikroorganizmima, kao što su "Bajkal EM-1", da bi se obnovila mikroflora.
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 22 Feb 2017, 14:53

NE KAŽNJAVAJTE PLOSKOREZ, NE STAVLJAJTE GA U ĆOŠAK!!
Na žalost tako se događa: kupio baštvan ploskorez probao malo njime da radi, napravio žuljeve, zabolela ga leđa, nije opazio kvalitetni brzi rezultat, razočarao se, opsovao i bacio ga u ćošak.
Takav efekt rada sa ploskorezom daju neke greške koje ćemo navesti.
PLOSKOREZ OD PLOSKOREZA SE RAZLIKUJE
Po svoj prilici je to verovatno i glavni razlog. Niste kupili originalni ploskorez Fokina već neki falsifikat.
Zbog velikog interesovanja baštovana pojavio se je veliki broj falsifikata. Prodaje se sve i svašta pod nazivom „ploskorez fokina“ Ima ih u raznim bojama i oblika.
Originalni ploskorez Fokina je crne boje, presvučen specijalnim sredstvom. Napravljen je prilično složnog oblika, s tačno određenim uglovima i oštricama. Ima 3 dobro naoštrene strane.
NISTE SASVIM SAVLADALI VEŠTINU RADA PLOSKOREZOM
Svaki posao, pa čak i onaj naj jednostavniji, zahteva određene navike. Mi se ceo život nešto učimo, preuzimamo znanja i iskustva drugih ljudi.
Vladimir V. Fokin je ostavio čovečanstvu u nasledstvo, ne samo svoj čudo –alat, već i precizno uputstvo kako ploskorezom treba raditi.
Izmislio je ovaj alat kojim je moguće raditi 20 različitih operacija,te je tako postao univerzalan za upotrebu u baštovanstvu i u domaćinstvu u opšte. Sve je precizno opisano u njegovoj brošuri „ K zemlji sa naukom“
ZEMLJA NIJE SPREMNA ZA OBRADU
Privremeno razočaranje ploskorezom Fokina, može doći odmah prilikom prvog korišćenja. Do toga dolazi jer zemlja nije spremna za obradu.
Zemlja može biti ili pre vlažna ili pre suva ili ugažena pa zbog toga nije moguće obrađivati, ( ne samo ploskorezom nego bilo kojim alatom). Potrebno je „uhvatiti“ momenat kada je ona „zrela“ pa se s lakoćom može obrađivati, taj period ne traje dugo svega nekoliko dana s proleća.
Naročito je teško obrađivati zemlju ukoliko smo je gazili, Zato je potrebno imati staze dovoljno široke da po njima hodamo a leje nam ostaju neugažene. Od ugažene zemlje ploskorez može da odskoči, dobro da ne u čelo.
Sa takvim problemima se obično sreću baštovani koji tek počinju „prirodnu zemljoradnju, EM-tehnologiju“
Ukoliko ste Vi jedan od njih, naučite se da prolećna obrada zemlje počinje još u kasno prošlogodišnje leto sertvom siderata. A leje, skinuvši sa njih naše kulture, pokrijemo debelim slojem malča i polijemo EM-preparatom, u proleće ćemo obrađivati sa lakoćom.
NISTE GA PRILAGODILI SVOJOJ VISINI
Vi radite ploskorezom, nećete da ga se odreknete jer ste ga skupo platili,makar da vam rad sa njime nije knforan i stvara vam probleme. Niste prilagoodili ploskorez svojoj visini kako ste ga prvi put uzeli u ruke tako radite, nije baš udobno ali trpite.
Ploskorez Fokina je moguće namestiti kako za levoruke tako i za desnoruke, kako za visoke tako i za niske rastom osobe, kako za jake tako i za fizički slabije sobe.
Pravilno namešten ploskorez odgovara mladima, srednje i starijim osobama. A za prave baštovane-je ploskorez jedinstven alat.
A možda vi ne znate da držalica za ploskorez Fokina mora imati pljosnat oblik dok se dužina prilagođava visini rukovaoca.
Ploskoreza imamo u nekoliko veličina: mali, veliki i široki.
Problem može nastati i ukoliko ploskorez nepravilno držite u ravni sa zemljom.
PLOSKOREZ VAM SE ISTUPIO
Rad sa ploskorezom može da ne donosi željeno zadovolkjstvo, ukoliko oštrice nisu dovoljno oštre, ili nisu pravilno naoštrene ili postoje udubljenja na njima. Oštrite ploskorez pravovremeno, jer što je oštriji to je lakše njime raditi.
Nemojte se odricati od ploskoreza, nemojte se odricati od plitke, površinske obrade, osvajajte iskustva i dovedite vaš rad sa ploskorezom do savršenstva.
MI SE NADAMO, da će s vremenom baštovani odustati od oranja i prekopavanja, nanoseči štetu svojoj bašti.
MI SMO UVERENI, da je površinska obrada zemlje budućnost.
MI ZNAMO da radeći na svojoj zemlji po sistemu prirodne zemljoradnje, EM-tehnologije, ploskorez nećete odlagati u ćošak.
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 22 Feb 2017, 14:55

Jovan Drobnjak
9. фебруар у 16:28
PAMETNA BAŠTA ZAMJATKINA: KAKO NJEMU TO USPEVA?
Istorijsko selo Šušnskoje – na obali Jeniseja. Zemlja- neplodna peskuša, leti bude temperature I preko 35 stepeni Celzijusa zimi i do – 45 C. snega vrlo malo. Svaku drugu godinu žestoka suša. Na oranicama izgorevaju žita, krompir ne rađa- mnogi nemaju ni šta da iskopaju. A u to vreme naš baštovan sakuplja pet puta veće prinose nego što drugima uspeva i u najboljim godinama.
Zamjatkinova parcela nije videla plug ni ašov već 20 godina. Po njegovim rečima, za 10 godina plodni sloj se produbljuje za 30-40 cm.Zemlja je postala tako rastresita, da kolje za paradajz nije potrebno zabijati nego-s lakoćom ih samo potisne u zemlju. Prinos krompira je po 2 tone po aru ( 100 m2 )( 200 tona po hektaru), kupusa 1800 kg. po aru, mrkve 3-5 puta više od svakog proseka. Obilno rađa jagodičasto voće. Ni stajnjak a ni kompost Zamjatkin ne koristi. Od đubriva -samo pepeo. Sada je u njegovim lejama, kako on kaže, pravo plodno agrozemljište. A to znači, neograničeni prinosi garantovani svake godine
Kako je to njemu uspelo?
Trećinu prinosa daje sortna agrotehnika. Zamjatkin je za sebe odabrao najbolje sorte i bukvalno se srodio sa njima. Ali dve trećine uspeha- je sistem prirodne zemljoradnje: uske leje, odustajanje od oranja, prekopavanja,:sejanje siderata, razumni plodored, malčirovanje.
„Prinos više nije u pitanju. Rekordomaniju sam preboleo, Sada je moj glavni cilj- maksimalna plodnost zemljišta I konstantna agro-biocenoza“.
Leje
Leje su kod Zamjatkina standardne, širine 80 cm, sa prolazima od minimum 1 m. Stvaraju se one ovako.U prvoj polovini juna ( kod nas bi to išlo u orvoj polovini maja) obeleže se leje i nanosi se 20 tak cm. organskog odpada a odozgo- za dva prsta zemlje.Sve se dobro polije Bajkalom EM-1, 5 l. na 1m2. Idealna leja i korov nema šanse da probije, polako fermentiše, a gliste se naseljavaju u svoj novi dom. Tako odstoji do kraja leta. U avgustu se na leju poseje slačica, ili uljana repica. A u proleće se poseje ,grašak, bob, pasulj: kako bi zemlju dodatno nađubrilo. A ukoliko je zemlja dobra moguće je posejati krompir, lubenice.
Koristimo ploskorez, samo na površini. Celo leto -malč u proleće i u jesen- siderati, tu korovi nemaju šansu zemlja je pokrivena ili malčem ili sideratima.
Bolesti
Bolesti su takođe otišle u prošlost. Zamjatkin je ispraktikovao pametniju borbu sa njima- likvidirao je jutarnju rosu.Postavljavljajući iznad leje običan najlon topli zraci se vraćaju na leju i rose nema. Tako pokriva samo to što je sklono bolestima: paradajz, krastavce, krompir, luk.
Malč kod Zamjatkina- je u stvari siderat. On ne troši vreme i snagu da bi dovlačio neke organske odpadke.Organski odpad koristi samo u posebnim slučajevima: kada pravi nove leje, da bi ugušio korove, a na lejama je preko cele godine- jedinstveni sideratni malč
Tehnologija je jednostavna. U avgustu pod grabljicama se poseje kakav na mraz otporan siderat koji do mraza daje gustu zelenu masu. Ne dajući joj da se osemeni sreže je do zemlje stvori se sloj sena. Do proleća se sloj smanji za 3 puta, Tada samo napravi brazdice u koje seje ili sadi ne sklanjajući ostatke sena. Zemlja ostaje pokrivena i oko samih biljaka.
Ozima raž. Obično ne izmrzava a u proleće bujno raste. Nju treba podrezati skroz do zemlje inače će ponovo da raste.
Moguće je i varijanta, sejanja biljaka, koje smrzavaju pa ih u proleće nije potrebno podrezivati. Jednostavno napravimo rupe ili brazde, ploskorezom i posejemo ili posadimo željenu kulturu.
Malčirati je moguće bilo kojom organikom, važno je da je malčirano da zemlja nije gola..
Iskustvo je pokazalo: pod debelim slojem biljnih ostataka i slame raste odličan krompir. Jednostavno poređa krompir po leji pokrije rastresitom malč organikom i gotov posao, u avgustu razgne malč i pokupi čist krompir nije ga ni potrebno prati može odmah u posudu za kuvanje.
I šta još karakteristično? U takav malč ne ulaze žičnjaci, majske bube i druge štetočine koje žive u zemlji.
Pravilo malčiranja je jednostavno: U jesen pokrijemo zemlju što ranije, da bi život u njoj što duže živeo a kasnije mrznuo. A u proleće obratno- ako je malč debeo, sklonimo ga na staze da bi se zemlja što pre zagrejala..
Jedan mesec gola zemlja- jedan mesec umiranja.
POŠTOVANI PRIJATELJI UKOLIKO VAM SE JE OVAJ TEKST SVIDEO PODELITE GA SA SVOJIM PRIJATELJIMA KAKO BI I ONI MOGLI DA GA PROČITAJU.
ZA DODATNE INFORMACIJE I SAVETE DOĐITE U BARANDU POZOVITE NA TEL: 064 0333 669
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 01 Maj 2017, 13:13

FITOSPORIN-M, PS (pasta) Bacillus stubullis 26 D
Biofungicid za zaštitu biljaka i sadnog materijala od gljivičnih i bakteriuoznih bolesti.
PRIPREMA: Sadržaj paketa rastoipiti 4 dl, nehlorisane vode ( 25-30 stepeni celzijusa) i ostaviti da odstoji 24 sata kako bi se bakterija razmnožila.
Najboje je držati u staklenoj tegli sa poklopcem na tamnom mestu.
Fitosporin primenjujemo:
-Za namakanje semena, sadnog materijala , luka, lukovica cveća, 2-4 kapi na 2dl vode.
-Za prskanje biljaka: 2-3 kafene kašike na 10 litara vode za 100 m2.
- Za polivanje zemljišta prilikom pripreme za setvu: 1 supena kašika na 10 litara vode na 2m2.
Za pripremu komposta 1 supena kašika na 1 litar vode za 50 kg kompostne mase.
Karenca 0 (voće i povrće se može odmah koristiti samo dobro operemo)
Preparat se može čuvati na temperaturi od -20 do +30 stepeni celzijusa.
Razmnožen preparat iskoristiuti u toku sezone.
Prska se po oblačnom vremenu ili predveče kada sunce zalazi jer sunčeva svetlost škodi EM.
Preparat Fitosporin se može mešati sa Bajkalom EM-1 u razmeri 1:1
Preventivno prskamo jednom u 10 do 14 dana. Pri pojavi bolesti prskamo 3 puta svaki drugi dan. Vrlo uspešno deluje kod početka I kod umerenog napada.
Za više informacija na tel 064 0333 669
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 01 Maj 2017, 13:19

Slika Slika Slika
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 07 Mar 2018, 16:08

KAKO DELUJE FITOSPORIN?
Možemo videti na slici
Slika
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Re: EM- tehnologija

Nepročitan postod Hanza » 20 Mar 2018, 00:06

METARIZIN--ORGANSKO TRESETNO-HUMUSNO ĐUBRIVO
SA PROTIV INSEKTICIDNIM DEJSTVOM, NA OSNOVU PRIRODNIH GLJIVICA Metarhizium anisopliae.
METARIZIN ™ —organsko đubrivo, na osnovu tresetnog humusa uz dodatak prirodnih gljivica Metarhizium anisopliae.
Više od 100 godina u nazad ruski mikrobiolog Илья Ильич Мечников, izdvojio je iz zemlje gljivice (Metarhizium anisopliae), Koje mogu da zaraze svojim sporama štetočine izazivajući u njima, sprva mikozu a zatim i njihovu smrt. Ove gljivice su se pokazale potpuno bezopasne za čoveka, toplokrvne životinje, kišne gliste, biljke i okolje.Gljivice su zbog tog svojstva dobile naziv „entomopatogene“
Metarhizium anisopliae — To je entomopatogena gljivica koja živi svuda u zemlji u različitim koncetracijama i razvija se na ostacima uginulih insekata ili na njihovim ličinkama.
Postavlja se pitanje: na koji način ova gljivica koja živi u zemlji može da uništi insekte, koji se u proleće sele na lišće ili u pupoljke?
Sav posao je u tome, što se na površini insekta—štetočine,koji izlazi iz zemlje tek u proleće kada ogreje sunce, a svu zimu su u zemlji ili na zemlji pod lišćem rastinja i tu ih zarazi ova gljivica.
Slika
Pozovimo prirodu u svoju baštu, koristimo 6000 godina staru tehnologiju osavremenjenu novim saznanjima.
EM-tehnologija, šta je to?
Korisnikov avatar
Hanza
 
Postovi: 1596
Teme: 67
Pridružio se: 03 Dec 2011, 00:44
Lokacija: Baranda

Prethodni

Povratak na Proizvodnja na otvorenom

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

  • Advertisement